Sjedinila nas je ideja da pomognemo našoj deci i odraslim osobama sa autizmom da im se poboljša kvalitet života, a samim tim i njihovim porodicama. Između ostalog, to vidimo kroz realizaciju Centra za autizam otvorenog tipa sa što više raznovrsnih sadržaja. Nadamo se da će nam se priključiti što veći broj stručnjaka i roditelja, kako bismo zajedno dobili bitku. Bitku koja se zove – PRAVO NA ŽIVOT!

Oni kojima je dosta da žive u mraku. Oni koji odbijaju da budu žrtve vremena i sistema. Oni koji žele pravdu za svoju decu i porodice, pravdu za sve koji su žigosani i skriveni. Autizam nije zarazna bolest, autizam je stanje. Naša deca imaju PRAVO NA ŽIVOT!

Udruženje su osnovale 11. 05. 2013. godine u Beogradu:

Vesna Trajković

Dipl.likovni umetnik – Predsednica Udruženja

Ja sam majka dečaka sa autizmom. U rad nevladinih organizacija uključena sam od 2006. godine kao član Upravnog odbora Beogradskog udruženja za pomoć osobama sa autizmom koje je u sklopu Republičkog udruženja za pomoć osobama sa autizmom – od 2006 do 2013 godine bila sam član Upravnog odbora. U Nadzornom odboru Centra za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju sam od 2010. godine. Sanjam o Centru za autizam, sanjam o boljoj budućnosti za moje i svu drugu decu sa autizmom.

Vreme je da stvari, uistinu počnu da se menjaju. Vreme je da se jasno lociraju problemi i usmere sva raspoloživa sredstva u rešavanje istih. Mi više nemamo vremena. Naša deca više nemaju vremena. Dosta nam je mraka i tapkanja u istom.

 

Snežana Maksimović

Magistar ekonomskih nauka – Potpredsednica Udruženja

Majka sam dečaka  sa  autizmom  od  deset  godina.  U  Beograd  sam  se  preselila  2009  godine  upravo  zbog  nemogućnosti  kako  lečenja,  tako  i  socijalizacije mog  deteta.  Dolazim  iz  Loznice,  a  slična  situacija  je  svuda  u  Srbiji,  odnosno  ne  postoji  apsolutno  nikakva  podrška  deci  sa  razvojnim  problemima. Problemi  počinju  od  dijagnostike, uključivanja  u  vrtić  (  ne  postoje  adekvatna  savetovališta,  ne  postoje  razvojne  grupe,  dnevni  boravci  nisu  organizovani),  uključivanje  u  školski  sistem  je  praktično  nezamislivo.  To  je  i  razlog  mog  uključivanja  u

Udruženje,  jer    mi  kao  roditelji  moramo  da  utičemo  se  uspostavi  sistem  podrške  kao  u  drugim  zemljama  u  kome  će  se  naša  deca   normalno  razvijati.

Zorica Lazarević

Dipl. novinar i PR manager – Sekretarka udruženja

Tetka i otac su mi osobe sa invaliditetom i to je razlog što sam i profesinoalni život posvetila radu sa ovom grupom ljudi. Od 2008. godine radim kao novinar i PR manager usko specijalizovan za izveštavanje o osobama sa invaliditetom. Radila sam prve ozbiljnije istraživačke novinarske radove na temu autizma i dala idejni projekat za obeležavanje Svedskog dana osoba sa autizmom u Beogradu. Idejni sam tvorac “Jajeta lepih želja”, metalne konstrukcije koja je simbol ljušture u koju su zatvorene porodice koje žive sa ovim razvojnim poremećajem. Obilazila sam Centre širom Evrope i šest godina sam svedok stradanja porodica uzrokovanom manipulacijom sistema i pojedinaca, ljudima koji zarad ličnih ciljeva koriste sudbine porodica i izlažu ih instrumentalizaciji svih oblika.

U Udruženje sam ušla sa idejom da donesemo velike promene i sebi miran san kada neki pogrešni ljudi prestanu da zloupotrebljavaju one kojima je pomoć neophodna.